29. децембра 2020. у 12 часова и 20 минута по локалном времену земљотрес јачине 6,4 погодио је централну Хрватску, у близини града Петриње. Према речима градоначелнице Петриње, Даринке Думбовић, земљотрес је уништио отприлике пола града, а страдало је седморо људи, а повређ 36-оро. Захваљујући претходном искуству у помагању у сличним катастрфама, мисионари и добровољци из Цркве Исуса Христа светаца последњих дана који живе у том подручју брзо су се мобилисали да пруже руку помоћи.
У данима после земљотреса становници су били изложени великом страдању због уништених скоро 4 хиљаде домова, затварања школа и снежног зимског времена. Било je преко потребнo снабдевање основним потрепштинаа као што су храна, вода и огрев. Упућен је позив за набавку тих ставки, као и доставу контејнера и кампера који би послужили као привремени смештај. Срећом, на те позиве је брзо одговорено.
Како су се вести о земљотресу шириле, Црква Исуса Христа светаца последњих дана донирала је велике количине хране, воде, одеће и опреме Хрватској и околним земљама и помагала у логистичким напорима при дистрибуцији тих потрепштина.
Црква има 12 мисионара који поучавају, као и мисијску канцеларију у Загребу, у ком се снажно осетио земљотрес. Захваљујући непосредној близини, Црква је могла да ступи у непосредни контакт са представником хрватског Црвеног крста (ХЦК - Хрватски Црвени Криж) како би понудила подршку.
Црквени добровољци су брзо распоређени у објекту ХЦК-а у Сиску, граду који се налази на ивици зоне оштећења од земљотреса. Волонтери и мисионари отишли да раде под управом локалне директорке ХЦК-а, Сање Томашинец.
„Био је то веома тежак период за нас”, рекла је Томашинцева. „Стотине добровољаца дошло је из свих делова Хрватске, а једног дана појавили су се млади мисионари који су ми се обратили са жељом да помогну. Тада смо били прилично изгубљени у свему што се дешавало и понудила сам им [задатак] да помогну у прикупљању примљене помоћи и расподели помоћи онима који су претрпели штету или губитак. Омогућила сам да се упознају са младим волонтерима из нашег града Сиска и охрабрила их да раде заједно.
До 2. јануара, само четири дана након почетка земљотреса, мисионари су спаковали и мисијским комбијем транспортовали кутије пуне неопходних ставки у погођена подручја.
Следеће недеље мисионари су послати у центар ХЦК у Петрињи, граду најближем епицентру, под континуираним руководством Сање Томашинец.
Када су мисионари који су представљали организацију Latter-day Saint Charities у Сарајеву, у Босни, чули за земљотрес, пожелели су да установе шта је све потребно и помогну. Контактирали су једног од својих поузданих партнера – Croatia Baptist Aid (CBAid) – организацију која је желела да обезбеди храну, али није имала средстава.
(CBAid) је затражила помоћ од организације Latter-day Saint Charities за набавку и дистрибуцију хране за 400 породица које су расељене или су на друге начине погођене. Кутије за храну садржале су орашасте плодове, суво воће, пасуљ, крекере, тост, чоколадни намаз, конзерве меса, конзерве туњевине, супу, тестенине, млеко, со, шећер, пиринач и уље. Организација Latter-day Saint Charities обезбедила је финансирање, а CBAid се побринула за набавку, паковање и дистрибуцију производа.
Додатна 42 пуновремена мисионара привремено су стављени у карантин у Загребу на путу до мисија у Немачкој и Словачкој. Након обавезног седмодневног карантина, имали су око недељу дана пре лета, што им је пружило прилику да помогну ЦБАид-у у паковању и дистрибуцији хране.
Мисионари који су служили у разним градовима широм Хрватске проводили су чак шест сати дневно, четири дана у недељи помажући у дистрибутивном центру ХЦК. Ови мисионари су радили на смену, њих четири до шест одједном, да би се укључили у акцију помоћи. Током тих месеци после земљотреса, учествовало је више од 60 мисионара.
На питање да опише рад са младим мисионарима, Томашинцева је рекла: „Млади мисионари оставили су утисак на мене, као и на остале младе људе који су се затекли као добровољци. [...] Били су веома васпитани и образовани. Комуницирали су на одличном хрватском, што, као што знамо, није нимало лако. Млади мисионари су показали као веома вредни, поуздани, комуникативни и улили су нам снагу, дух сарадње и радост током најтежих тренутака кроз које смо пролазили. Били смо веома срећни што су нам дошли с адругог краја света, у мали, уништени град који се чак не налази ни на мапама.”